Reportaža iz Srbije - Vrnjačka banja

Ove godine smo odlučili da nastavimo prošle godine započeti obilazak banja i prirodnih lepota Srbije koje su manje ili više u blizini rodnog nam grada Niša (što me podseti da u draftu još uvek stoje slike koje čekaju svetlost dana),  i da nekoliko dana svog godišnjeg odmora provedemo u Vrnjačkoj banji i ljudski se odmorimo, a pritom se i upoznamo sa znamenitostima tog kraja.
Kako se naš odlazak poklopio sa manifestacijom "Vrnjački karneval", ni dobra zabava nije mogla da izostane. U vreme karnevala, banja stvarno rečima ne može da se opiše, to jednostavno mora da se doživi. Karnevalsku povorku čuvenom banjskom Promenadom smo propustili, kažu da je to najzanimljiviji deo karnevala, ali zato nismo koncerte brojnih izvođača, nastupe folklornih ansambala iz celog sveta, i usput uživali u šarenolikim karnevalskim maskama kao i u prirodnim lepotama Vrnjačke banje. U nastavku posta slede fotografije koje po meni na najlepši način prikazuju sve one lepote koje  sam u ovih nekoliko dana uspela da vidim, doživim i zabeležim foto-aparatom, kao i poneke crtice o ovoj prelepoj banji koje sam pronašla na internetu, a nije loše da se znaju. Svoju posetu ovom kraju upotpunili smo obilaskom srednjevekovnog manastira Žiča, ali o tome nešto više naredni put.

" Vrnjačka banja smeštena je u Centralnoj Srbiji, u oblasti Raška. Nalazi se na samo 200 km od glavnog grada, Beograda, 25 km od Kraljeva i 7 km od Trstenika."

 Na samo 134 km od Niša, ovo dodajem ja kao autor posta.

" Smeštena je u dolini reke Zapadne Morave. Sa juga, istoka i zapada zaštićena je planinom Goč, dok je od vetrova sa severa štiti lanac Gledićkih planina.
 Područje banje nalazi se na 220 m nadmorske visine. 
Kroz samu banju prolaze dve reke, Lipovačka i Vrnjačka"

" Most ljubavi je mesto na kom devojke koje žele da sačuvaju svoju ljubav 

dolaze i kače katance potpisane njihovim imenima i imenima njihovih partnera, 

a ključeve po običaju bacaju u reku.

Ovaj običaj datira sa početka 20. veka kao uspomena na nesrećnu Nadu, koju je Relja ostavio jer se tokom rata zaljubio u Grkinju. Nada je po legendi umrla od tuge i bola za svojim oficirom. Njihova ljubav i Most ljubavi opevani su u pesmi Desanke Maksimović "Molitva za ljubav". "

" U Vrnjačkoj Banji se nalazi sedam mineralnih izvora. To su: Topla voda, Slatina, Snežnik, Jezero, Borjak, Beli izvor i Vrnjačko vrelo, od kojih se za terapije koriste 

četiri (Topla voda, Snežnik, Jezero i Slatina ) dok se vode sa tri izvora flaširaju 

kao prirodne mineralne vode."

"Topli i hladni mineralni izvori, u sprezi sa savremenom medicinom, leče obolenja 
organa za varenje, šećernu bolest, obolenja bubrega i mokraćnih puteva, 
kardio-vaskularne bolesti…

Zbog svojih blagotvornih dejstava mineralne vode, Vrnjačka banja i njeni izvori preporučuju se i zdravim osobama radi vitalnosti i zdravog načina života."

"Zavičajni muzej je najstarija građevina (građen od 1888) u Vrnjačkoj banji posle crkve i nalazi se iznad izvoda Topla voda. Poznati je i kao zamak Belimarković.

Zavičajni muzej je otkupljen od porodice Belimarković 1968. godine sa namenom za kulturu. Do tada su u njemu živeli naslednici čuvenog generala Belimarkovića, koji je krajem 19. veka popularizovao Vrnjačku banju, sagradivši letnjikovac-Zamak Belimarković. Gost u ovom zamku bio je i sam kralj, Aleksandar Obrenović. Kako je general Jovan Belimarković bio veoma uticajna ličnost tadašnje Srbije i jedan od namesnika Vlade, bitne istorijske odluke donele su se upravo u ovom zamku."

Obavezno posetite i Japanski vrt - pravu oazu mira i spokoja u samom srcu Vrnjačke banje.

I za kraj ovog posta par sličica ovih prelepih patkica koje su se ležerno brčkale u jezercetu kod mineralnog izvora Slatina.

Napomena: Citirani tekstovi su preuzeti sa raznih sajtova na internetu, dok su fotografije apsolutno vlasništvo autora ovog posta.